Znate one dane kada vam ništa ne ide od ruke?
Kada ne čujete alarm, jer prethodnu noć niste mogli zaspati?
Kada baš taj dan kiša pada?
Kada ne možete naći majicu koju baš taj dan želite obući?
Kada vam tramvaj pobjegne ispred nosa?
Kada je netko prema vama bezobrazan bez razloga?
Nažalost, sigurna sam da znate jedan od tih dana...
Neki dan sam imala jedan takav dan. Došla sam kući i nije mi bilo do ničega. Uzela sam svoj papir na koji sam si napisala recepte koje želim isprobati i otišla u kuhinji. Pripremila sam mikser, posude, i sve sastojke.
Bila sam u svojevrsom transu. Isključila sam mozak i razmišljala samo o receptu. Niti o tome kako će ispasti. Ni kakvog će biti okusa. Ni da li će mi se svidjeti. Ništa.
Završila sam sve po uputama i stavila ga peći.
Sada je trebalo biti strpljiv i dočekati da se ispeče. Nisam oduševljena ovim dijelom. Što se mora nije teško, zar ne?
Test čačkalicom je izašao čist i stavila sam ga na hlađenje. Otišla sam gledati najdražu seriju i prepustila se razmišljanju o tuđim životima.